Kako izmeriti detetu stopalo i izabrati odgovarajući broj patika
Kupovina dečijih patika može delovati jednostavno dok ne dođe trenutak da se izabere veličina.
Broj koji je dete nosilo pre nekoliko meseci više ne mora da odgovara, a isti broj kod dva različita proizvođača može imati drugačije dimenzije.
Zbog toga je mnogo sigurnije krenuti od stvarne dužine stopala nego od oznake na kutiji.
Pravilno merenje stopala pomaže da se izaberu patike u kojoj dete ima dovoljno prostora za prirodno kretanje prstiju, ali ne toliko da stopalo klizi tokom hodanja.
Pored dužine, važno je obratiti pažnju na širinu patike, oblik prednjeg dela i način na koji obuća naleže na petu i ris.
Zašto je važno pravilno izmeriti stopalo
Dečije stopalo se brzo menja, naročito tokom prvih godina života. U pojedinim periodima može porasti nekoliko brojeva u toku jedne godine, zbog čega patike koje su nedavno bile odgovarajuće mogu relativno brzo postati tesne.
Zato je korisno ponavljati merenje stopala na svaka dva do tri meseca, kao i pre svake kupovine nove obuće.
Ne treba pretpostaviti da dete i dalje nosi isti broj samo zato što mu trenutne patike za devojčice na prvi pogled još uvek odgovaraju.
Pri izboru veličine posebno treba izbegavati nekoliko čestih pretpostavki:
- Uzrast deteta nije pouzdan pokazatelj veličine obuće, jer dvoje dece istog uzrasta mogu imati stopala koja se razlikuju za više od jednog broja.
- Broj prethodnih patika ne mora biti odgovarajući za novi par, čak ni kada dete nije primetilo da mu je stara obuća postala mala.
- Isti EU broj ne predstavlja nužno istu dužinu kod svih proizvođača, pošto brendovi koriste različite kalupe i tabele veličina.
Zbog toga je izmerena dužina stopala u centimetrima korisnija početna informacija od samog broja obuće.
Kako izmeriti detetu stopalo kod kuće
Za preciznije merenje najbolje je izabrati kraj dana, odnosno večernje sate. Stopalo tokom dnevnih aktivnosti može blago da se proširi, pa merenje u tom periodu daje realniju predstavu o prostoru koji će detetu biti potreban u patikama.
Za merenje su dovoljni list papira, olovka, lenjir ili metar i ravan zid. Papir postavite tako da jedna njegova ivica bude potpuno uz zid.
Dete treba da stane na papir sa petom naslonjenom na zid i da stoji uspravno, sa težinom ravnomerno raspoređenom na obe noge.
Važno je da se stopalo meri dok dete stoji, a ne dok sedi. Pod opterećenjem se stopalo blago izdužuje i širi, pa rezultat dobijen u sedećem položaju može biti nešto manji od stvarne mere potrebne za izbor obuće.
Postupak merenja izgleda ovako:
- Peta treba da bude naslonjena uz zid, bez podizanja ili pomeranja unapred.
- Na papiru obeležite mesto do kojeg dopire najduži prst. To nije kod svakog deteta palac.
- Izmerite rastojanje od zida do napravljene oznake i zapišite rezultat u centimetrima.
- Ponovite isti postupak za drugo stopalo.
Ako jedno stopalo ima, na primer, 16,1 cm, a drugo 16,4 cm, pri izboru obuće treba koristiti meru dužeg stopala. Manja razlika između leve i desne noge je uobičajena i nije razlog da se oba stopala uklapaju prema kraćoj meri.
Ako će dete određene patike najčešće nositi uz deblje čarape, poželjno je da merenje obavite upravo sa tim tipom čarapa. Na taj način u računicu ulazi i prostor koji one zauzimaju.
Koliko prostora treba ostaviti u patikama
Unutrašnja dužina patike ne bi trebalo da bude potpuno jednaka dužini detetovog stopala.
Prstima je potreban dodatni prostor za prirodno pomeranje tokom hodanja, trčanja i savijanja stopala.
Kao okvirna orijentacija mogu se koristiti sledeće vrednosti:
- Oko 5 do 7 mm dodatnog prostora može biti dovoljno kod određenih modela dečije obuće.
- Kod zatvorene obuće rezerva se često kreće približno od 0,7 do 1,2 cm, u zavisnosti od modela i njegove namene.
To znači da se potrebna unutrašnja dužina patike ne određuje jednostavnim biranjem „jednog broja više“, već sabiranjem izmerene dužine stopala i odgovarajuće rezerve.
Na primer, ako je duže stopalo deteta dugo 16 cm, patika čija unutrašnja dužina iznosi tačno 16 cm bila bi previše tesna.
Potrebno je tražiti model sa dodatnim prostorom ispred prstiju, pri čemu tačna rezerva zavisi od vrste obuće i njenog kroja. Premala patika može da sabija prste i ograničava njihovo prirodno pomeranje. Dete zbog nelagodnosti može početi drugačije da gazi ili da menja način hoda.
Ni prevelika obuća nije dobro rešenje. Kada u patikama ima previše slobodnog prostora, stopalo može da klizi napred i nazad, peta da iskače, a dete može imati manju stabilnost i lakše se saplitati. Zato pravilo da detetu treba kupiti „broj veće da bi patike duže trajale“ nije dovoljno pouzdano.
Mnogo je važnije znati koliko stvarnog prostora u centimetrima postoji između najdužeg prsta i prednjeg dela obuće.
Kako izabrati pravi broj
Kada znate dužinu dužeg stopala, sledeći korak je poređenje sa tabelom veličina konkretnog proizvođača. Broj obuće treba posmatrati kao oznaku koja pomaže pri izboru, a ne kao univerzalnu meru.
Na primer, patike označene brojem 26 kod jednog proizvođača ne moraju imati istu unutrašnju dužinu kao broj 26 drugog brenda. Razlika može biti dovoljno velika da jedan model detetu odgovara, dok drugi bude prekratak ili previše prostran.
Pri poređenju modela treba proveriti više od same brojčane oznake:
- Dužinu stopala navedenu u tabeli proizvođača ili unutrašnju dužinu patike, ako je dostupna.
- Širinu prednjeg dela obuće, naročito ako dete ima šire stopalo.
- Visinu risa, jer patika može biti odgovarajuće dužine, ali ipak stezati gornji deo stopala.
- Oblik prednjeg dela patike, koji treba da ostavi dovoljno mesta prstima.
Ako je dete između dve veličine, korisnije je porediti konkretne dimenzije oba modela nego automatski izabrati veći broj.
Kako proveriti da li patike odgovaraju
Čak i kada se izmerena dužina stopala poklapa sa tabelom veličina, patike treba proveriti na detetovom stopalu kad god je to moguće. Dva modela iste dužine mogu različito nalegati zbog širine, konstrukcije pete, visine risa ili oblika prednjeg dela.
Neka dete obuje obe patike i prošeta nekoliko minuta. Posmatrajte način na koji hoda, okreće se i podiže stopala. Nije dovoljno samo proveriti da li je uspelo da obuje patiku.
Tokom probe obratite pažnju na konkretne znakove:
- Peta ne bi trebalo vidljivo da iskače iz patike pri svakom koraku.
- Stopalo ne bi trebalo da klizi napred i nazad.
- Prsti ne smeju biti sabijeni niti naslonjeni uz prednji deo patike.
- Hod treba da izgleda prirodno, bez očiglednog prilagođavanja obući.
Ako dete počne da šepa, izvrće stopalo, hoda neuobičajeno ukočeno ili odmah pokušava da skine patike, problem ne mora biti samo u broju. Moguće je da mu ne odgovaraju širina, visina risa ili sam oblik kalupa.
Česta metoda provere je pritiskanje prednjeg dela patike prstom kako bi se procenilo koliko mesta ima ispred prstiju. Takva provera može poslužiti samo kao okvirna procena, naročito kod čvršćih modela kod kojih je teško precizno utvrditi položaj prstiju spolja.
Pouzdanije je znati stvarnu dužinu stopala i, kada je podatak dostupan, unutrašnju dužinu obuće. Tako se potreban prostor može proceniti u centimetrima umesto samo na osnovu osećaja.
Zaključak
Pravilan izbor dečijih patika počinje merenjem, a ne brojem koji je dete ranije nosilo.
Izmerite oba stopala dok dete stoji, za izbor koristite duže stopalo i ostavite odgovarajući dodatni prostor ispred prstiju.
Dobijenu meru zatim uporedite sa tabelom veličina konkretnog proizvođača i proverite kako patika odgovara po širini, risu i obliku. Kada dete obuću proba, obratite pažnju na stabilnost pete, položaj prstiju i prirodnost hoda.
Broj na kutiji je samo oznaka. Stvarna dužina patike i način na koji ona pristaje detetovom stopalu mnogo su važniji za pravilan izbor.
